Tokom devet dana boravka u Valjevu, snimljeno je više od sedam i po sati televizijskog materijala. Nije lako odabrati najlepše i najznačajnije kadrove i sve to „upakovati“ u polučasovnu reportažu. Otuda čekanje, ali i vera u reportera Rešada Šemovića (na fotografiji u sredini) da vreme koristi na najbolji način i da će nas još jednom obradovati lepom emisijom.

Ovo je, istovremeno, odgovor svim pozivarima (neki su na fotografijama) nestrpljivim u iščekivanju televizijske premijere Kampa „Valjevo 2014“.
Podsećamo da će emisija biti dva puta emitovana na Satelitskom, a potom i na programu RTS-a za Srbiju. Termini emitovanju biće objavljivani na ovom sajtu i u TV programu RTS-a.
 
 

Poštovani kolega Vujiću,
 
Iz Vašeg pisma vidim da ste se mnogo založili da Kros RTS-a uspe u dijaspori, a posebno u Mađarskoj. Sami ste rekli da ste PROFESINALAC, prema tome Vaša je moralna obaveza da mladim ljudima proširujete znanja i vidike. Iz vašeg pisma izvire netrpeljivost, omalovažavanje drugih i isticanje sebe, naravno, svako ima pravo na sopstveno mišljenje. Od Ministarstva prosvete, zalaganjem radnika kuće RTS-a i direktora Poljoprivredne škole, dobili smo Dom i ishranu za 80 učenika. Zahvaljujući tome, omogućili smo toj omladini da upozna deo Srbije, muzeje, škole, manastire, deo istorije Srba. Kao organizatori veoma smo zadovoljni. Dobili smo mnoge pohvale. Prva negativna kritika je od vas, jednog jedinog. Kros RTS-a je povod da se Srbi u dijaspori okupe oko sporta i kulturnih priredbi, a Kamp je mogućnost da najbolji ili najzaslužniji saznaju više o nekom delu naše lepe Srbije. Nije suština ko će pobediti? Samim tim što ste pozvani, znači nagrađeni ste.
U svom dosadašnjem radu organizovao sam 30 Kroseva Srema, 35 Atletskih uličnih trka, vodio Sportski savez Inđije 28 godina i iz iskustva mogu savetovati da profesionalci koji se ne raduju okupljanju omladine i sportskim i kulturnim priredbama, ne bi trebalo da rade sa mladim ljudima.
Kao moj saradnik na Kampu, primetili ste da je na treninzima jedina želja da ukažemo da je kretanje i sportska vežba izvor zdravlja i videli ste da se neki raduju kako su pretrčali dva kilometra. Nemaju u dijaspori svi iste uslove i ista znanja, zato je razlika kad neku sportsku priredbu organizuje profesor fizičkog vaspitanja, automehaničar, pravnik, ili igrač folklora. Verujem da ni Vama nije lako da sve to organizujete, kao profesoru fizičkog vaspitanja koji ima znatna iskustva, a zamislite kako je to ostvariti ljudima koji nisu iz sporta.
 Nama su svi dragi i dobro došli. 
 
                                                                                 Mirko Vujaklija
                                                                Generalni sekretar Saveza atletskih talenata
                                                                       Srbije „Aleksandar Petrović“
 

Javio se Dule, iz Belog Manastira. S porodicom, gotovo godinu dana živi u Irskoj. Kaže da mu nedostaje Kamp RTS-a za decu iz dijaspore i regiona i pita da li sledeće godine može da se priključi nekoj od ekipa? Dule (na fotografiji, u sredini) je bio učesnik Kamp tri godine zaredom – u Negotinu, u Somboru i u Požarevcu. Ovogodišnja zbivanja u Valjevu i Kolubarskom okrugu pratio je preko našeg sajta. – „Bilo mi je teško što nisam s vama“, javio nam je. Kako je Dule svima ostao u najlepšem sećanju, a kako je tek zakoračio u sedamnaestu godinu, nema razloga da ne bude naš gost sledeće godine. Da li će biti u sastavu ove ili one ekipe, to uopšte nije važno.  Dakle, Dule, javi nam se na vreme i dogovorićemo se. Uzgred, tvoji zemljaci iz Belog Manastira bili su odlični i ove godine. Ti, i tvoji vršnjaci, trasirali ste put za ove druge, mlađe generacije. Još jednom ti se zahvaljujemo na svemu.

 

              Kros serija je nastala iz jednodnevne priredbe koja je šesnaest godina održavana u Sremskoj Mitrovici. Želeli smo da razmrdamo uspavano atletsko telo, da prodrmamo atletsku Srbiju. Takmičenje smo „razbili“ prvo u pet, a potom u četiri grada. 

            U početku, sve je bilo med i mleko. Imali smo i kvalitet, i masovnost. A onda, kada su druge životne brige preplavile ove koje se tiču Krosa, sve je krenulo u drugom pravcu. Ipak, nismo ugasili priredbu koja traje već 24 godine. Odupiremo se narastajućim problemima, a u tome imamo podršku država, Sportskog saveza Srbije, Atletskog saveza Srbije i gradova-domaćina. 
             Da bismo mnogo toga racionalizovali, a sačuvali kvalitet i masovnost (iz nje je iznikla gotovo kompletna atletska reprezentacija Srbije), odlučili smo se da Kros serija ove godine ima drugačiji izgled – da sadrži po dva takmičenja u dva radna dana i u dve subote (10/11 i 17/18.oktobra). Ove, kao i prošle godine, Kros serija trebalo bi da se održi u Zaječaru, Kruševcu, Požarevcu i Šapcu. Trebalo bi, jer razgovori sa domaćinima tek slede. 
            Konačne termine odredićemo polovinom septembra, ali se nadamo da će svi podržati novo ruho Kros serije.
 

Organizatoru i Pokrovitelju Završnog Kampa i Krosa RTSa za Srbe u regionu i dijaspori 2014-te u Valjevu


Gospodo,  još uvek poštovana, ali znatno manje nego ranije!
 
                Ambiciozno, s puno entuzijazma (i kako Vi to volite da ponavljate  „volonterski“ i „na dobrovoljnoj osnovi“!), a prevashodno stručno (jer sam diplomirani profesor Fizičke kulture i sporta, koji još uz to i 23 godine  kontinuirano  radi u Državnoj vaspitno – obrazovnoj ustanovi u inostranstvu!) – ušao sam u Vaš (polu)privatni projekat (koji za Vas nije ni „volonterski“, a još manje na „dobrovoljnoj bazi“, već odlično budžetski pokriven) -  Kros RTS za Srbe u regionu i dijaspori.
                 U Mađarskoj sam za 6 godina, koliko ga organizujem, u poslednje četiri postigao da se sve Srpske škole u toj državi uključe u Vaš projekat, da sva srpska deca trče, a od pre tri godine da to čini i po jedna čisto mađarska institucija (uvek druga!). Trče još i studenti sa obe Katedre za srpski jezik i književnost, segedinskog i budimpeštanskog Univerziteta. Preko 500 srpskih školaraca svih uzrasta u Mađarskoj trči, (to je, inače, svih šest godina, koliko u njemu učestvujem, najmasovniji Kros RTS u rasejanju!), u akciju sam uključio i 12 koordinatora koji Kros realizuju u ruralnom delu zemlje. Nikakvu podršku za ovu akciju nemam niti od Vas, niti od Ambasade Republike Srbije u Budimpešti (oni su čak odbili da se po bilo kakvom osnovu uključe u Vaš projekat!?), već mi pomoć  isključivo pruža Samouprava Srba u Mađarskoj (kupovina nagrada za troje prvoplasiranih u svim kategorijama-konkurencijama u celoj Mađarskoj, kupovina i logiranje reklamnih majica i dresova sa oznakama Škola koje učestvuju u Krosu, tu je i logo Vas organizatora, potom kupovina sportskih rekvizita za obeležavanje staza na trčanju (plus nabavka štoperica), zakupi termina u Sportskim centrima i Javnim površinama za održavanje Krosa...).
                  Vrlo vredan pomena je i podatak da sam u Kros RTS u dijaspori (preko svojih pedagoških i političkih veza) lično uključio još četiri (4) države – Češku, Slovačku, Sloveniju i Hrvatsku!... Prag je trčao jednom, Trnava dva puta, a Maribor i Beli Manastir trče tri godine (s tim što Belomanastirci isto toliko godina dolaze i na Završne Kampove i Kroseve za dijasporu  u maticu Srbiju).
                   Ali to, na veliku žalost, ne zanima puno ekipu organizatora ovog projekta predvođenu Stevanom Kovačevićem i pokrovitelja na čelu s „večitim“ pomoćnikom ministra prosvete, nauke  i tehnološkog razvoja – Zoranom Kostićem!!! Već drugu godinu zaredom oni krajnje nekorektno „spinuju“ dodeljivanje sve tri nagrade – od „ Beogradskog pobednika“, preko „najlepše“ organizovanog Krosa, do – „najboljeg“ volontera! Količina samouverenosti i apsolutnog neobaziranja na ono što drugi čine  posebno je ponižavajuća gotovo polovini rukovodilaca ekipa iz ostalih država (meni posebno, jer sam od početka učešća u pomenutoj akciji – JEDINI OD SVIH AKTERA I PROFESIONALAC U TOJ DELATNOSTI!). Švajcarska, Rusija, Rusija, Švajcarska... Radović, Prodanović, Pantović  i obratno – neka ostane na savesti i obraz onima koji to perfidno rade.
                    Završio sam svoj angažman u ovom projektu koji je samo u početku obećavao, a posle je sve više bivao zloupotrebljavan upravo od onih koji su ga prvi osmislili, a zatim i od onih koji su ga podržali novcem poreskih obveznika u Srbiji. Definitivno je sa učešćem završila i Mađarska, jer za organizaciju Vaše akcije u toj državi čovek treba da bude desetostruki udarnik! A takvog nema. Nema čak ni jedne jedine srpske učiteljice koja će (kao polovina onih koja je u Valjevu bila) predstavljajući (sa svojom biološkom decom) neku od država  - organizovati Kros u Mađarskoj ili pak doći na Završni?! Bitno je jedino da Vi ostajete. I nastavljate s onim što radite!
                     I na kraju. Vrlo sam srećan što sam, za razliku od Vas (ne samo nacionalni!), već i – EVROPSKI SRBIN! A tu razliku ćete razumeti tek od 2019. godine.
                    Zbogom!
 
Budimpešta, 18. jul 2014.
 
                                             Dipl. prof. Vlastimir Vujić
 
PS. Ako ovaj tekst ne pustite na sajtu Krosa RTS, ili ga prepravite odnosno skratite (kao što ste to pokušali kod izveštaja o održanim Krosevima RTS u Mađarskoj u 2014.) biću prinuđen da ga objavim na svim društvenim mrežama. Po Zakonu o informisanju Republike Srbije dužni ste da ga objavite (vidim da redovno objavljujete one tekstove koji Vas hvale, i jedan vrlo opravdano kritički u tom spektru mora da ima svoje mesto).
 



Kada se ljudi razumeju sve je lako organizovati čak i kada nema ugovora. Kamp RTS i Sportskog saveza Srbije "Valjevo 2014"  za decu iz dijaspore održan je u domu učenika poloprivredne škole krajem juna. Organizatori zaslužili sve čestitke i ako je realizacija usledila na lepu reč. Verifikacija pak ostavrena tek danas u gradskoj kući Valjeva. Potpisnici ugovora s leva direktor  Poljoprivredne škole i doma za učenike Milan Gajić ,generalni sekretar Atletskih talenata Srbije Mirko Vujaklija i zamenik  gradonačelnika Žarko Kovač. Prisustvovali su i načelnik gradske uprave Aleksandar Vujić Subotić i novinar Radio Beograda i osnivač krosa Stevan Kovačević.