Posle sedam dana na Tulbi iznad Požarevca, Kamp RTS-a „Aleksandar Petrović“ raspušten do narednog okupljanja.

Domaćinstvo Poljoprivredne škole sa domom učenika „Sonja Marinković“ za svaku pohvalu. Disciplina i marljivost mladih trkača i kvalitetan rad stalnih i trenera po pozivu osnovne su odlike ovog okupljanja.

Takođe, organizator duguje zahvalnost i Ministrastvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoj bez čije pomoći ni ovaj segment 24. krosa RTS-a ne bi mogao da se ostvari.

       Stručnjaci koji vode Kamp RTS-a imaju potpunu slobodu odabira polaznika Kampa „Aleksandar Petrović“. Tako je od prvog dana, od trenutka kada je Kamp formirao legendarni trener Aleksandar Petrović.

      Stevan Kovačević kao osnivač Krosa RTS-a (a Kamp „A. Petrović“ je njegov sastavni deo) nikada i nikome nije obećao da će biti polaznik Kampa. On, jednostavno, ne želi da se meša u struku.

      I kada je u Kamp uvršćen Nemanja Cerovac, njegov plasman na Krosu RTS-a bio je daleko od bilo kakve medalje....

 


Članak objavljen u Sportskom žurnalu. Možete ga preuzeti i u PDF formatu.

    U Kampu RTS-a „Valjevo 2014“ devet lepih junskih dana bilo je kao u raju. Radost, veselje, smeh, zadovoljstvo u druženju sa, do tada, nepoznatim drugovima i drugaricama je nešto što ću pamtiti i nositi u srcu zauvek.

   Bili smo kao jedno celo, iako smo došli sa raznih strana sveta. Dečaci, devojčice, stariji, mladji, školarci, budući studenti činilisu jednu veliku i radosnu ekipu uvek spremnu za akciju.      Sve nas je povezala, a da nismo ni svesni, ta srpska krv, koja teče našim žilama. 
   Bavili smo se sportom, išli na male ekskurzije, slavili rodjendane, veselo pevali i igrali svako veče pod "roditeljskim" nadzorom ekipe dobrih ljudi, koji su se starali da nam dani provedeni u kampu nikada ne izblede iz sećanja.
    Srećan sam što sam postao član tako velike i srećne "porodice" i neizmerno zahvalan svim ljudima, koji su se maksimalno trudili da se osećamo kao u raju u našem kampu u Valjevu.
    Hvala svima na lepom druženju. Iskreno se nadam i želim da se ponovo družimo.

Danilo iz  Moskve