• Valjevsko pivo, Generalni sponzor kros serije RTS-a

 U Udruženju književnika Srbije, NB Libris promovisao roman Stevana Kovačevića  Roški krug.

Uz autora, o knjizi su govorili pisci i književni kritičari Mileta Aćimović Ivkov, Miljurko Vukadinović, Vidan Arsenijević i Milan Tasić.
ROSKI KRUG KORICE 
Foto-zapis sa predstavljanja Roškog kruga, okom majstora umetničke fotografije Dušana Babovića.

 

 

Podsećamo posetioce ovog sajta da je Stevan Kovačević osnivač Krosa RTS-a.


 Srba Nikolić je bio trkač, dugoprugaš. Trenirao ga je Franjo Mihalić. Učestvovao je i na Krosu RTS-a (tada Radio Beograda). Rivali su mu bili pokojni Goran Raičević i Ljubiša Đokić. Prvi je pobeđivao na prva dva, a drugi na sledeće dva Krosa RTS-a. Tada je takmičenje bilo jednodnevno i održavalo se u Sremskoj Mitrovici. Kada su SR Jugoslaviji uvedene sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Nikolić je napustio zemlju. Nastanio se u Njujorku. Trčao je i tamo, ali od toga nije moglo da se živi. Zaposlio se, a brzo potom otvorio svoj restoran.

Srba Nikolić je trenutno u Beogradu. Doputovao je na sahranu Franje Mihalića. Po srpskom običaju, groblje je poslužilo za razgovore na mnoge teme. Pričalo se i o Krosu RTS-a. Mihalić ga je pohodio od prvog dana. Tog takmičenja sa setom prisetio se i Nikolić. – „Pozvaću vas“, rekao je, „imam ideju“.

Čekamo.

 BEOGRAD - Komemoracija povodom smrti proslavljenog maratonca Franje Mihalića održana je danas u Skupštni grada uz prisustvo članova njegove porodice i mnogobrojnih poštovaoca jugoslovenske atletske legende.

Mihalić je preminuo u subotu, u 95. godini na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.
 
U ime Atletskog kluba Partizan, čiji je Mihalić bio član tokom čitave karijere, oprostio se novinar i publicista Vladeta Nedeljković.
"Kada je Mihalić u Melburnu 1956. godine osvojio srebrnu olimpijsku medalju, u 'Sportu' i 'Borbi" je tada napisano da je medalju osvojio uzoran sportista, veliki radnik i iskren prijatelj. To su osobine koje su ga do kraja života krasile", rekao je Nedeljković.
 
On je podsetio da je Mihalić tokom karijere, osim srebra na Igrama u maratonu, pet puta optrčao zemljinu kuglu, prešavši oko 165.000 kilometara, kao i da je 26 puta obarao rekorde, pobeđivao u Moskvi, Bostonu, Sao Paulu, Briselu i da je ukupno osvojio "pun sanduk medalja" - 650.
"Nije prestajao da trči ni kada su mu ugradili veštačko koleno. Atletika je bila njegov život do kraja", rekao je Nedeljković.
 
 
Generalni sekretar Atletskog saveza Srbije Slobodan Branković naglasio je da mu je Mihalić bio uzor tokom atletske karijere.
"Miha mi je bio treći trener. Ostavio je dubok trag, ne samo u mojoj karijeri. Čitave generacije sportista izveo je na pravi put, ne samo kao trener, već i savetima i uzornim načinom života, pošto nije ni pio, ni pušio ", rekao je Branković i poručio da je "otišla poslednja ziva olimpijska medalja koju smo imali u atletici".
 
 
Od Mihalića su se oprostili i nekadašnji jugoslovenski stonoteniski as Dragutin Šurbek u funkciji predsednika Sportskog saveza Zagreba, predstavnici njegovog rodnog grada Kutine i "Veterani Srbije" .
 
Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici Grada Beograda, državni sekretar za sporta Predrag Peruničić, predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar Šoštar i mnogobrojni sadašnji i bivši sportski i atletski asovi i sportski radnici.
 
Na Novom groblju, u svoje i ime brojnih prijatelja od Franje Mihalića oprostio se i trkački velikan Dane Korica. Legendarni Miha sahranjen je u Aleji zaslužnih građana Beograda i Srbije.
 

 Franjo Mihalić. Trkač. Šampion. Rekorder. Gospodar dugih staza. Istinska legenda.

U 25-godišnjoj karijeri, Zemljinu kuglu optrčao je četiri puta, odnosno, kako je to precizno zabaleženo: savladao je 164.250 kilometara u 1075 zvaničnih trka, 25 puta obarao je državni rekord na pet hiljada metara, 10 km, 25 km i u trčanju  na jedan sat.
Kruna kraijere mu je srebrna olimpijska medalja u maratonu, osvojena u Melburnu, 1956. Godine.
Franjo Mihalić rođen je 9. marta 1920. Godine, u hrvatskom selu Ludine, kraj Kutine, kao deseto dete krojača Josipa i domaćice Veronike. Bili su uboga sirotinja. Kada je Franjo napunio dve godine, preselili su se u Zagreb, na Trešnjevku.
- „Mi, deca, lovili smo ribe na Savi, bez dozvole, u stalnom strahu od dolaska čuvara. Zato sam od prvih dana bio oprezan, hitar, u stanju – pozor, sad! 
Odatle su, verovatno, i koreni moje hitrine, naklonost ka trčanju... Ipak, nisam počeo sa atletikom. Vozio sam bicikl u „Olimpu“ i igrao desno krilo u prvom timu „Grafičara“. I, jednog dana 1940. godine, održavale su se radničke sportske igre. Pošto sam bio veoma brz, naterali su me da trčim 3000 m. Kroz cilj sam prošao drugi, korak iza pobednika Zelčića, koji je već intenzivno trenirao trčanje...“ 
To je presudilo. Tipograf Franjo Mihalić ostao je večiti podanik atletike.
U Partizan stiže 1946. Sa zvanjem državnog prvaka na 10000 metara. Tada, zapravo, počinje njegov pravi proboj u evropsku i svetsku dugoprugašku elitu...
(Izvod iz knjige „Legende jugoslovenske atletike“ autora Stevana Kovačevića)
Komemoracija povodom smrti Franje Mihalića biće sutra, 18. Februara, u 11 sati, u Skupštini Beograda. Sahrana je istog dana u 14.30 u Aleji velikana na Novom groblju.
Glavna trka Kros serije RTS-a (od nastanka ovog takmičenja 1991) nosi ime nezaboravnog Mihe.
 

 Ovaj sajt pripada Savezu atletskih talenata Srbije (SATS). Dakle, ne pripada ni jednoj novinskoj kući, već sportskoj organizaciji. 

Sajt prati zbivanja vezana za Kros RTS-a (i atletiku, uopšte), kao i delatnost SATS-a i njegovih partnera.

Vaši prilozi mogu, ali ne moraju biti objavljeni. 
 

 Umorili smo se. Bili smo na dužem odmoru. Neki  se još odmaraju. Međutim, vreme nam polako ističe. Računali smo da će se lanjski dogovori ispoštovati, da ove godine nećemo imati nikakvih problema u proceduralnim stvarima. Prevarili smo se. Ipak, nisu svi isti. 

Ministarstvo omladine i sporta je prvo pružilo ruku. Ministar Vanja Udovičić je prisustvovao takmičenju iz Kros serije, u Požarevcu. Tom prilikom, on je izjavio „to je takmičenje od prioritetnog značaja za našu zemlju“. Da nije reč o kurtoaznim rečima, videlo se u delu finansijskog kolača. Istina, sredstva su umanjena u odnosu na 2014. godinu, ali – zar ne štedi cela zemlja i na svim drugim poljima!?
 
 

 
 
Vladimir Batez, generalni sekretar Sportskog saveza Srbije, primio je predstavnika Krosa RTS-a posle dogovora od tridesetak sekundi. I, u kratkom razgovoru o Kampu za decu iz rasejanja, precizirane su obaveze te najveće nevladine sportske organizacije na Balkanu. 
 
 
 
 
 
Takođe, postignut je i preliminarni dogovor sa Valjevskom pivarom. Za razliku od prošle, ona će ove godine biti generalni sponzor cele priredbe – jubilarnog 25. Krosa RTS-a. Generalni direktor Valjevske pivare Aleksandar Rajevac je za kratko vreme povratio ugled toj državnoj firmi staroj više od 150 godina, i sada mu i neverne Tome na tome čestitaju. Zaista, Valjevska pivara je opet zauzela svoje visoko mesto na pivarskoj mapi Srbije i regiona. 
 
Do kraja meseca očekuju nas, pod jedan, dogovor a zatim i potpisivanje Protokola sa RTS-om i, pod dva, dogovor sa ministrom Srđanom Verbićem, a potom i potpisivanje dokumenta sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
 
Dakle, posla je na pretek, a priredba je na pragu. Njen još neusvojeni izgled za 2015. godinu ima sledeći izgled:
 
1) Kros RTS „U dijaspori“, od 25.aprila do 14.juna; 
2) „Kroz Srbiju“, 15.maja;
3) Kros serija, 25. i 26.9; 2. i 3.10; 9.10; druga varijanta – 2, 3, 23, 24. i 31.10; 
4) Kamp za decu iz dijaspore, najverovatnije  27.6 – 5.7;
5) Kamp „A. Petrović“, 6-12.7.
 
Svi lokalni organizatori dobiće uputstva na vreme, na lične ili službene mejlove.