26 June 2011
Početak, kao iz bajke. Dan lep, ali naporan. Mnogi su krenuli za Beograd, a da se još nije ni razdanilo. Čim su stigli, Moskovljani i Makedonci su se našli u studiju RTS-a, u “Žikinoj šarenici”. Kao nagradu, iskusni voditelj Živorad Nikolić držao ih je sve vreme u studiju – da ih vide svi, i u zemlji i u rasejanju. Jer, oni su to i zaslužili. U finišu emisije, Milica Rističević je i zapevala, i svi su joj aplaudirali, baš kao I Filipu Sardžovskom koji je na slikovit način predstavio svoje drugove i drugarice.
U međuvremenu, javio se Boris Babić, vođa ekipe Temišvara. Vozač autobusa iskrcao ih je na Konjarniku, njima nepoznatom delu Beograda. Vozač, miljenik svih učesnika kampa Dragan Stojković, ponovo čini čuda. Uspeva da ih nađe i prebaci na mesto okupljanja. I sreća se vraća na njihova umorna lica. Zatiču i ostale. Kvartet Belog Manastira iz Hrvatske je prvi put među učesnici Kampa, ali treme nema. Vidi se to iz širokog osmeha vođe tima, Borivoja Belića. Stigao je i reprezentativni tim Kosova i Metohije, čine ga učenici i profesori srednje škole iz Zvečana, šest pripadnica lepšeg pola, dok ugled jačeg brani samo Filip Jakišić… Rade Kapor je dovezao ekipu Pala (Republika Srpska). Na čelu je Tedora Lazarević. Kada je prvi put došla u Kamp RTS-a, pre pet godina u Loznicu, bila je devojčurak, a sada već zrači ozbiljnim devojaštvom… Budimpeštu opet dovodi Vlastimir Vujić. On je professor u Gimnaziji “Nikola Tesla”, ali i novinar i istinski propagator Krosa RTS-a širom Evrope. Sve što je dosad obećao, ispunio je. A to mogu samo časni ljudi. Iako je putovao šest sati do Beograda, gospodin Vujić, kao i članovi njegove ekipe, zrače veselošću i toplinom. Pred sam polazak za Negotin, kad su mnogi izgubili nadu da će se pojaviti, stižu i članovi Srbije, domaćina. Valentin Puškaš iz Subotice je debitant, a Milica Marković iz Beograda veteran Kampa, iako ima šesnaest godina. Prilazi joj Dimitrije Mihajlović iz Moskve i srdačno je pozdravlja, onda i Stefan Stojković iz Budimpešte. Milica je, zaista, omiljeni lik, kako bi to rekla današnja deca.
Napokon, svi sun a okupu. Znamo, Danci stižu dan kasnije, kao i naš mali Rumun Siniša Sporin. Nažalost, iz Atine i Dotrehta stigla je informacija u poslednjem trenutku da ne dolaze. Šteta, svih smo ih čekali otvorenog srca.
Na putu za Negotin, zastali smo tri puta: pred Požarevcem da bismo podelili lanč-pakete beogradskog hotela “Mažestik”, zatim u Golubcu gde smo razgledali drevni Golubački grad, a isti vodič, Aleksandar, bio je naš domaćin i u Manastiru Tumane. Predao se svom poslu punim mladalačkim žarom i to je rezultiralo dvostruko dužim zadržavanjem od planiranog. Nagradili smo Aleksandra velikm “hvala”, a onda produžili za negotin, tj. Dom učenika Poljoprivredne škole. Dočekali su nas čelni ljudi te prosvetne institucije, ali i načelnik Školske uprave za Timočku krajinu Dragoslav Marić. Smeštaj, večera, kratki razgovori i otišlo se na spavanje. Više se nije moglo…
Boravak devet ekipa iz osam evropskih zemalja sve do 3. jula pratiće i brojni novinari, među njima i Rajko Kornea iz Rumunije, ali i novinari RTS-a – Dragana Živojnović, Rešad Šemović i Stevan Kovačević.
Naravno, svakodnevno izveštavaćemo i na našem sajtu.
.png)
