09 October 2010
Iako je bio debitant u ulozi domaćina Kros serije RTS-a, Šabac je položio ispit kao starosedelac – sa maksimalnom ocenom!
Tokom radio-prenosa takmičenja na Gradskom hipodromu, zvrjali su telefoni. Javljali su se prijatelji atletike sa svih strana. Iz Sremske Mitrovice zvao je Trivun Ivković – „naježio sam se slušajući prenos trke seniora“, rekao je ovaj nekadašnji upravnik KP Doma na čijem se hipodromu 16 godina održavala zvaršnica Krosa RTS-a... Sa puta iz Novog Pazara, zvao je i Dane Korica, legendarni dugoprugaški as i rekorder države na pet i deset hiljada metara: „Žao mi je što nisam tu sa vama, ali sigurno dolazim u Inđiju. Prenesite pozdrave svima u Šapcu“, u dahu je izgovorio Korica... „Učinilo mi se u trenu da slušam prenos ne sa Evropskog nego sa svetskog atletskog prvenstva“ – čuli smo čili glas snimatelja RTS-a Milanka Đorđevića... „Na svadbi sam. Kum ženi dete. Ali tu su moje trkače nade“ – poručio je Dragan Zdravković, nekada kontinentalni prvak na 3000 m u dvorani. To su bili samo neki od poziva koji su nas dirnuli u srce, a bilo ih je još, nebrojeno.
I zaista, atmosfera na prelepom Šabačkom hipodromu bila je izuzetna. Krcate tribine, travnata staza briljantno uređena, sve službe su besprekorno funkcionisale, sa svih strana strujala je pozitivna energija...
U 28 trka ciljem je prošlo 1820 takmičara. Za razliku od Beograda i Zaječara, više je bilo omladinaca nego pionira. Tome je kumovala i niska prepodnevna temperatura. A kada je sunce zagospodarilo, staza se popunila i trke omladinaca podsećale su na stara dobra vremena, na devedesete godine prošlog veka.
U grad na desnoj obali Save, tiskali su se i pripadnici policije i vojske. I oni su ukrasili ovu nezaboravnu atletsku priču u kojoj su, ipak, glavni junaci bili seniori. Ana Subotić je na stazi dugoj 4500 m nadmoćno pobedila, isperd Novopazarke Amele Terzić i Pančevke Jelene Mimić, a Mađar Laslo Tot na isti način savladao je Užičanina Mirka Petrovića, Kragujevčanina Darka Živanovića i četvrtoplasiranog Nemanju Cerovca, veliku nadu srpskog trčanja. Tako su, preko Šapca, grada preko koga je Srbija dobila i prvu bolnicu, i prvu evropsku haljinu, i prvi krevet i prvi muzički bend, Subotićeva i Tot, bez obzira na ishod poslednjeg takmičenja u Inđiji, stigli i do zvanja generalnog pobednika Kros serije koje će im doneti Zlatno znamenje RTS-a.
Šabac je dokazao i pokazao da je grad sporta. Nekada je bio prepozantljiv po fudbalu, pa boksu, u svetu se proslavio po rukometašima, a organizacijom Krosa RTS-a želi da u svojoj sredini utemelji i atletiku. Tog pionirskog poduhvata, u danima kad Srbija organizuje Atletsku konvenciju, najveći skup atletskih poslenika Evrope, prihvatili su se gradski oci Šapca, pre svih Sovranije Čonjagić, Sreten Radovanović i atletski poslenik Borko Antonić. Ako istraju u svojoj nameri, njihov grad će vrlo brzo postati stožer srpske atletike.
.png)
